Igračke koje podstiču razvoj govora i jezika kod dece

Predlozi logopeda prema uzrastu deteta – od rođenja do 5. godine

Igra je jedan od najprirodnijih načina na koji dete upoznaje svet, razvija komunikaciju i usvaja jezik. Kroz igru dete ne uči samo nazive predmeta, već i kako da izrazi svoje potrebe, razume druge, učestvuje u zajedničkim aktivnostima i koristi govor u različitim situacijama.

Međutim, nije svaka igračka podjednako korisna za svako dete. Njen značaj zavisi od razvojnih sposobnosti deteta, načina na koji je koristi i mogućnosti za interakciju koje pruža.

Zato pri izboru igračaka nije najvažnije koliko funkcija imaju, već šta dete može da radi sa njima i kako odrasli može da se uključi u igru.

Kakve igračke biramo za razvoj govora i jezika?

Za podsticanje komunikacije posebno su korisne igračke koje omogućavaju:

• Zajedničku pažnju i razmenu sa odraslom osobom.
• Imitaciju pokreta, radnji i glasova.
• Razumevanje jednostavnih naloga.
• Funkcionalnu i simboličku igru.
• Upotrebu gestova, glasova, reči i rečenica.
• Razvoj rečnika, zaključivanja i pripovedanja.

Jednostavne igračke često pružaju više mogućnosti za zajedničku komunikaciju nego igračke koje samostalno govore, pevaju ili izvode veliki broj radnji.

U nastavku su predlozi igračaka prema uzrastu, uz konkretne primere kako ih možemo koristiti za podsticanje govorno-jezičkog razvoja.

Od rođenja do 12 meseci – prve komunikacijske veštine

Tokom prve godine života razvijaju se temelji komunikacije koji prethode pojavi prvih reči.

Beba postepeno usmerava pažnju na lica i glasove, učestvuje u socijalnoj razmeni, istražuje predmete, vokalizuje i počinje da koristi gestove.

U ovom periodu preporučuju se:

• Ogledalo bezbedno za bebe – za posmatranje lica, izraza i pokreta.
• Zvečke – za usmeravanje pažnje, istraživanje zvuka i povezivanje radnje sa posledicom.
• Mekane i senzorne loptice – za taktilno istraživanje i zajedničku igru.
• Mekane kocke – za hvatanje, istraživanje i jednostavne radnje.
• Mekane knjige – za zajedničko posmatranje slika i imenovanje.
• Jednostavne uzročno-posledične igračke – za povezivanje sopstvene aktivnosti sa njenim rezultatom.
• Mekane životinje i lutke – za socijalne igre, imenovanje i oponašanje zvukova.

Kako podsticati komunikaciju kroz igru?

Igra sa ogledalom

Sedite sa bebom ispred bezbednog ogledala. Pokazujte svoje lice, osmehujte se i koristite jednostavne izraze poput „Evo mame!“, „Gde je beba?“ ili „Ku-ku!“.

Sačekajte bebinu reakciju. Odgovor može biti pogled, osmeh, pokret ili glas.

Igra sa zvečkom

Pomerajte zvečku u bebinom vidnom polju i napravite kratku pauzu. Posmatrajte da li beba usmerava pažnju ka zvuku ili predmetu.

Možete koristiti izraze „Čuješ?“, „Zvečka!“ i „Opet!“.

Igra sa mekim lopticama

Kotrljajte lopticu prema bebi ili joj omogućite da je istražuje rukama. Pratite njene reakcije i imenujte radnje: „Lopta“, „Ide“, „Hop!“.

U ovom uzrastu cilj nije da beba ponavlja reči, već da se razvijaju interesovanje za komunikaciju, razmena i početno razumevanje govora.

Od 1. do 2. godine – razumevanje govora i prve reči

U drugoj godini života dolazi do značajnih promena u komunikaciji. Dete sve bolje razume govor, koristi gestove i postepeno proširuje fond reči.

Igračke treba da omoguće istraživanje, ponavljanje jednostavnih radnji i povezivanje reči sa njihovim značenjem.

Preporučuju se:

• Velike kocke – za slaganje, rušenje i imenovanje radnji.
• Čaše za slaganje – za usvajanje pojmova kao što su veliko, malo, gore i dole.
• Jednostavne umetaljke i slagalice – za razumevanje naloga i rešavanje jednostavnih problema.
• Životinje, lutke i vozila – za imenovanje, imitaciju i funkcionalnu igru.
• Igračke za guranje i vučenje – za povezivanje pokreta sa jednostavnim jezičkim izrazima.

Kako razvijati govor kroz ove igračke?

Slaganje kocki

Dok dete postavlja kocke jednu na drugu, koristite kratke izraze:

• „Još jedna.“
• „Stavi gore.“
• „Velika kula!“
• „Bum! Pala je!“

Možete zastati pre nego što dodate sledeću kocku i sačekati da dete pogledom, gestom, glasom ili rečju zatraži nastavak.

Igra sa životinjama

Koristite nekoliko poznatih životinja.

• „Evo krave.“
• „Krava kaže muuu.“
• „Krava jede.“
• „Gde je krava?“

Nemojte se zadržavati isključivo na pitanju „Šta je ovo?“. Prikazujte šta životinja radi, gde se nalazi i kako učestvuje u igri.

Igra sa autićem

Pomerajte autić po podu, zaustavljajte ga i ponovo pokrećite.

• „Auto ide.“
• „Brm-brm.“
• „Stani!“
• „Opet ide!“

Na ovaj način dete povezuje reči sa konkretnim radnjama, što olakšava razumevanje njihovog značenja.

Važno je da govor odraslog bude kratak, jasan i prilagođen trenutnim jezičkim sposobnostima deteta.

Od 2. do 3. godine – razvoj rečnika, rečenice i simboličke igre

U ovom periodu mnoga deca sve češće povezuju reči u rečenice, razumeju složenije naloge i počinju da koriste predmete u zamišljenim situacijama.

Simbolička igra pruža posebno dobre mogućnosti za razvoj jezika jer dete kroz nju povezuje predmete, radnje i njihove međusobne odnose.

Preporučuju se:

• Kuhinjica, hrana i posuđe – za imenovanje predmeta, glagola i svakodnevnih aktivnosti.
• Lutke i kućice za lutke – za razvoj simboličke igre i jednostavnih priča.
• Životinje i figurice – za proširivanje rečnika i opisivanje radnji.
• Automobili, garaže i staze – za razumevanje prostornih odnosa i povezivanje reči.
• Kocke i konstruktivne igračke – za planiranje, imenovanje i opisivanje.
• Jednostavne slagalice – za razumevanje pojmova i rešavanje problema.
• Balončići od sapunice – za podsticanje komunikacijske inicijative i upotrebe glagola.
• Plastelin – za opisivanje radnji, oblika i osobina predmeta.

Kako organizovati igru koja podstiče govor?

Igra u kuhinjici

Zajedno sa detetom pripremajte zamišljeni obrok.

• „Peremo jabuku.“
• „Sečemo jabuku.“
• „Stavi u tanjir.“
• „Medved je gladan.“
• „Daj medvedu da jede.“

Kroz ovu aktivnost dete usvaja nazive predmeta, glagole, jednostavne naloge i kombinacije reči.

Ako dete kaže „supa“, možete odgovoriti: „Da, kuvamo supu!“ i tako pružiti model dužeg iskaza bez insistiranja na ponavljanju.

Igra sa kućicom za lutke

Postavite lutku u krevet, za sto ili pored kuće.

• „Beba spava.“
• „Tata sedi.“
• „Mama je u kuhinji.“
• „Gde je beba?“

Na ovaj način podstičete razumevanje prostornih odnosa, imenovanje radnji i početno povezivanje događaja.

Igra sa balončićima

Balončići mogu biti odličan povod za spontanu komunikaciju.

Koristite izraze:

• „Otvori.“
• „Duvaj.“
• „Još!“
• „Gore!“
• „Pukao!“

Napravite kratku pauzu i omogućite detetu da na svoj način zatraži nastavak. To može učiniti pogledom, gestom, glasom ili rečju.

Cilj je da dete razume da komunikacijom može uticati na ono što se dešava tokom igre.

Od 3. do 5. godine – razvoj složenijeg jezika i komunikacije

U predškolskom periodu igra postaje sve složenija. Dete razvija sposobnost opisivanja, povezivanja događaja, objašnjavanja, zaključivanja i učestvovanja u razgovoru.

Igračke sada možemo koristiti za podsticanje dužih rečenica, gramatičkih struktura, pripovedanja i socijalne komunikacije.

Preporučuju se:

• Igre uloga – prodavnica, doktor, kuhinja i slične svakodnevne situacije.
• Figurice, kućice i setovi za simboličku igru – za osmišljavanje i povezivanje događaja.
• Konstruktivne igračke – za planiranje, opisivanje i rešavanje problema.
• Plastelin i kinetički pesak – za opisivanje osobina, radnji i redosleda aktivnosti.
• Društvene igre prilagođene uzrastu – za poštovanje pravila, smenjivanje i komunikaciju.
• Igre uparivanja i kategorizacije – za razvoj pojmova, rečnika i razumevanja odnosa.
• Kreativni materijal – za opisivanje postupaka, izražavanje ideja i pripovedanje.

Primeri jezičkih aktivnosti

Igra doktora

Dete preuzima ulogu doktora, a odrasli dovodi lutku na pregled.

• „Šta se dogodilo medvedu?“
• „Gde ga boli?“
• „Šta prvo treba da uradimo?“
• „Kako ćemo mu pomoći?“

Kroz ovu igru dete razvija sposobnost postavljanja pitanja, objašnjavanja, povezivanja događaja i korišćenja jezika u različitim socijalnim situacijama.

Igra sa konstruktivnim materijalom

Zajedno gradite kuću, most ili garažu.

• „Šta ćemo prvo napraviti?“
• „Koja kocka nam je potrebna?“
• „Zašto se kula srušila?“
• „Kako možemo da je popravimo?“

Ovakva aktivnost podstiče razumevanje uzročno-posledičnih odnosa, planiranje, zaključivanje i formiranje složenijih rečenica.

Igre uparivanja i kategorizacije

Koristite kartice, figurice ili predmete koje dete poznaje.

Razvrstavajte životinje, hranu, odeću ili prevozna sredstva.

Pored imenovanja, podstičite dete da objašnjava:

• „Zašto jabuka i banana idu zajedno?“
• „Šta još možemo da jedemo?“
• „Po čemu su pas i mačka slični?“

Na ovaj način razvijaju se semantičke veze među rečima, razumevanje kategorija i sposobnost verbalnog objašnjavanja.

Kako jednu igračku možemo koristiti za različite jezičke ciljeve?

U logopedskom radu nije neophodno imati posebnu igračku za svaku veštinu. Jedna ista igračka može se koristiti za različite razvojne ciljeve.

Uzmimo kao primer drvenu slagalicu sa oblicima.

Kod deteta koje još ne govori možemo podsticati zajedničku pažnju, gest pokazivanja i komunikacijske zahteve.

Kod deteta koje koristi pojedinačne reči možemo imenovati oblike, boje i radnje: „Krug“, „Crveni“, „Stavi“, „Još“.

Kod deteta koje formira rečenice možemo koristiti izraze: „Crveni krug ide ovde“ ili „Plavi kvadrat ne može da stane“.

Kod starijeg deteta možemo podsticati objašnjavanje: „Zašto ovaj oblik ne odgovara?“ ili „Kako znaš gde treba da ga staviš?“

Razlika nije u igrački, već u cilju i načinu na koji organizujemo aktivnost.

Da li su elektronske igračke dobar izbor?

Elektronske igračke mogu biti zanimljive i imati određenu edukativnu vrednost. Ipak, igračka koja samostalno izgovara reči ne može zameniti komunikaciju sa drugom osobom.

Razvoj jezika podrazumeva razmenu u kojoj dete ima priliku da inicira komunikaciju, dobije odgovor, postavi pitanje, izrazi želju i učestvuje u zajedničkoj aktivnosti.

Zato je korisno da elektronske igračke ne budu jedini ili dominantan način igre.

Jednostavne igračke koje omogućavaju aktivno učešće deteta i odraslog često pružaju više prostora za spontanu komunikaciju.

Koliko igračaka je detetu potrebno?

Za podsticanje govorno-jezičkog razvoja nije neophodan veliki broj igračaka.

Nekoliko pažljivo odabranih igračaka koje odgovaraju detetovim interesovanjima i sposobnostima može pružiti brojne mogućnosti za učenje.

Umesto stalnog uvođenja novih igračaka, pokušajte da postojeće koristite na različite načine.

Kocke danas mogu biti kula, sutra garaža, a narednog dana kuća za životinje.

Na taj način dete proširuje iskustva, povezuje poznate reči sa novim situacijama i razvija fleksibilnost u igri.

Pet smernica za podsticanje govora kroz igru

Pratite interesovanja deteta.

Kada je dete zainteresovano za aktivnost, veća je verovatnoća da će u njoj aktivno učestvovati.

Govorite o onome što se trenutno dešava.

Imenujte predmete, radnje i odnose koje dete neposredno vidi i doživljava.

Prilagodite dužinu i složenost govora.

Koristite jezičke modele koje dete može da razume, uz postepeno proširivanje njegovih izraza.

Ostavite prostor za komunikaciju.

Ne morate stalno postavljati pitanja ili tražiti da dete ponavlja reči. Napravite pauzu i sačekajte njegovu inicijativu ili odgovor.

Uključite se u igru kao partner.

Zajednička igra ne podrazumeva samo pokazivanje detetu šta treba da uradi, već uzajamno učešće, razmenu i praćenje njegovih ideja.

Šta ako dete ne pokazuje interesovanje za igračke?

Neka deca ne koriste igračke na očekivan način, teško se uključuju u zajedničku igru ili pokazuju ograničeno interesovanje za različite aktivnosti.

U takvim situacijama važno je sagledati celokupan komunikacijski i razvojni profil deteta.

Posmatramo kako dete uspostavlja kontakt, na koji način izražava potrebe, da li razume govor, koristi gestove, imitira radnje i kako istražuje predmete.

Ako postoje odstupanja ili nedoumice u vezi sa razvojem komunikacije i jezika, preporučuje se logopedska procena, bez odlaganja samo zbog pretpostavke da će dete spontano prevazići teškoće.

Zaključak

Igračke predstavljaju vredno sredstvo za podsticanje razvoja govora i jezika, ali njihov značaj ne proizlazi samo iz njihovog izgleda, namene ili broja funkcija.

Najveću vrednost imaju onda kada detetu omogućavaju da istražuje, učestvuje, razume, izražava se i komunicira sa drugima.

Predloženi uzrasti služe kao orijentir. Izbor igračaka i način igre uvek treba prilagoditi individualnim razvojnim sposobnostima, interesovanjima i potrebama deteta.

Nije presudno koliko igračaka dete ima, već kakve prilike za komunikaciju stvaramo kroz zajedničku igru.