Polazak u školu donosi nove zahteve: dete treba da razume objašnjenja, prati uputstva, izrazi svoje potrebe i učestvuje u zajedničkim aktivnostima. Zato se roditelji često pitaju da li je njihov predškolac spreman za ovu promenu i kako mogu da mu pomognu.

Poznavanje slova, brojanje i pisanje imena predstavljaju deo ranog učenja. Spremnost za školu, međutim, obuhvata i govorno-jezičke sposobnosti, pažnju, motoriku, samostalnost i socijalno-emocionalni razvoj. Ove oblasti se razvijaju povezano i zajedno doprinose tome kako će dete učestvovati u školskom životu.

Govor i razumevanje jezika kao osnova učenja

U školi dete veliki deo informacija prima kroz govor. Potrebno je da razume pitanje, prati objašnjenje i saopšti ono što zna ili što mu nije jasno.

Zbog toga je, pored pravilnog izgovora glasova, važno obratiti pažnju na to kako dete razume govor i oblikuje svoje misli. Da li može da opiše događaj, poveže nekoliko rečenica i odgovori na pitanja o kratkoj priči? Pričanje i razgovor o pročitanom pružaju korisne informacije o razvoju ovih sposobnosti.

Na primer, nakon čitanja slikovnice možete pitati:

„Zašto je dečak otišao po pomoć?“

Takvo pitanje pruža priliku da dete objasni vezu između događaja, uz vašu podršku ako mu je potrebna.

Pažnja i praćenje uputstava

Za učestvovanje u školskim aktivnostima važno je da dete može da usmeri pažnju, sasluša uputstvo i prati tok zadatka. Ove sposobnosti još se razvijaju tokom predškolskog perioda.

Ako dete ne izvrši zadatak, korisno je razmotriti u kom delu zadatka je zapelo. Na primer, uputstvo „Uzmi plavu bojicu i zaokruži najveći krug“ podrazumeva da dete razume više reči i poveže ih sa odgovarajućim postupkom.

Možete proveriti da li mu je lakše kada uputstvo podelite na kraće delove. Ovakvo posmatranje pomaže da prepoznate kakva mu podrška koristi, ali jedan odgovor ili neuspešan pokušaj nisu dovoljni za zaključak o njegovim sposobnostima.

Samostalnost u svakodnevnim aktivnostima

Školski dan podrazumeva i snalaženje sa odećom, priborom, ličnim stvarima i svakodnevnim potrebama. Dete ove veštine vežba mnogo pre polaska u školu, kroz male obaveze i učestvovanje u porodičnim rutinama.

Prilike za osamostaljivanje mogu biti jednostavne: pripremanje stvari za vrtić, sklanjanje pribora nakon crtanja ili oblačenje jakne. Pomoć prilagodite onome što dete trenutno može da uradi.

Na primer, umesto da pripremite sve umesto njega, dogovorite da samo izabere i spakuje dve potrebne stvari, dok zajedno proveravate ostalo.

Motorika i aktivnosti koje pripremaju ruku za pisanje

Korišćenje olovke i drugih materijala takođe je deo šire slike razvoja važnog za školu.

U svakodnevnu igru možete uključiti crtanje, oblikovanje plastelina, slaganje sitnijih kockica i sečenje makazama primerenim uzrastu, uz nadzor. Ponudite različite materijale i posmatrajte kako ih dete koristi.

Primer zajedničke aktivnosti je pravljenje čestitke: dete bira papir, crta, seče jednostavne oblike i lepi ih. Aktivnost prilagodite njegovim mogućnostima i pomozite tamo gde je potrebno.

Socijalne i emocionalne veštine

Polazak u školu podrazumeva boravak u grupi, saradnju, smenjivanje i prihvatanje pravila. Važno je i da dete postepeno uči da prepozna i izrazi osećanja, zatraži pomoć i reši nesporazum uz podršku odraslih.

Društvena igra može biti prilika da razgovarate o čekanju na red ili razočaranju zbog gubitka. Ako se dete uznemiri, možete imenovati osećanje i ponuditi pomoć:

„Razočaran si što nisi pobedio. Napravićemo kratku pauzu, pa ćemo se dogovoriti kako dalje.“

Kako roditelji mogu da podrže pripremu za školu?

Priprema se može uključiti u razgovor, igru i svakodnevne obaveze. Korisne prilike su zajedničko čitanje, jednostavni kućni zadaci i igre sa pravilima.

Na primer:

Nakon čitanja, razgovarajte o redosledu događaja i postupcima junaka.
Tokom postavljanja stola, zamolite dete da rasporedi po jednu kašiku uz svaki tanjir.
Pre izlaska, zajedno napravite kratak plan onoga što treba pripremiti.
U igri, podstaknite dete da objasni pravilo ili pokaže drugome kako se nešto radi.

Pratite kako se dete snalazi i prilagodite složenost aktivnosti. Ovi primeri su prilike za zajedničko učenje, a ne test spremnosti za školu.

Kada je korisna stručna procena?

Ako se izazovi u razumevanju, izražavanju, praćenju aktivnosti ili samostalnosti ponavljaju i otežavaju svakodnevno funkcionisanje, razgovarajte sa vaspitačem i javite nam se. Prema potrebama deteta, mogu se uključiti logoped, defektolog ili psiholog.

Procena treba da pomogne u prepoznavanju detetovih sposobnosti i planiranju potrebne podrške. Spremnost za školu sagledava se u širem kontekstu, koji uključuje i porodicu i mogućnosti škole da odgovori na potrebe deteta.

Logopedska i defektološka podrška predškolcima u Fonemici

U Fonemici podršku predškolcima planiramo prema njihovim individualnim potrebama. Sa roditeljima dogovaramo ciljeve rada i preporuke za primenu naučenih veština u svakodnevnim situacijama. Priprema za školu deo je naših defektoloških usluga.

Ako imate nedoumice u vezi sa razvojem svog predškolca i pripremom za školu, možete nam se obratiti za informacije i zakazivanje procene.

Telefon: 062 163 8924
Instagram: @logoped.fonemika

Zakažite procenu pred polazak u školu.